Mi imamo rešenja!


Kako?


Sve aktivnosti u Logo-centru su organizovane preko grupnog i individualnog rada. Sprovede ih stručnjaci raznih specijalnosti u zavisnosti od potreba podrške.


Individualni tretmani:
  • Rana dijagnostika
  • Logopedski tretmani
  • Reedukacija psihomotorike
  • Psihološko savetodavni rad
  • Savetodavni rad socijalnog radnika
  • Individualni tretman sa surdoaudiologom
  • Aktivnosti oligofrenopedagoga u kućnim uslovima
  • Profesor doktor defektologije pruža stručnu pomoć roditeljima dece sa posebnim potrebama u komunikaciji.
Grupni:
  • Senzorna integracija dece sa smetnjama u razvoju
  • Radionice glume
  • Radionice likovnog izražavanja
  • Muzičke radionice
  • Organizacija proslava dečijih rođendana dece sa posebnim potrebama
  • Organizacija fizičkih aktivnosti u okviru grupnog rada sa decom
  •  

Reedukacija psihomotorike


  Reedukacija psihomotorike se odnosi na blisku vezu razvoja ličnosti i doživljaja telesne celovitosti kao osnove oko koje se organizuje postojanje ličnosti deteta u socijalnom polju.

Razvoj svesti i ličnosti deteta nedeljivo je od razvoja doživljaja telesne celovitosti. Doživljaj telesne celovitosti je je složen doživljaj koji se razvija tokom prvih godina života kroz interakcije neurobiološke osnove i socijalne sredine. Procena psihomotorike, njene organizovanosti, otkriva u kojoj meri i način na koje je telo angažovano u odnosima sa spoljnom sredinom (u socijalnom polju). Zavisi od kvaliteta neurobiološke osnove i emocionalnog značaja tih odnosa za razvoj ličnosti. U osnovi uspostavljanja odnosa sa spoljnim svetom je pokret.

Pokret je poluga preko koje se ostvaruju prve težnje deteta sa spoljnim svetom. Osnova iz koje se potiče pokret je tonus, mišićni tonus (napetost i opuštenost mišića kao reagovanje na nadražaje iz spolješnje sredine i emocionalnog reagovanja na te nadražaje). Ovi tonički imputi pozivaju na određenu aktivnost - pokret, i upravo usklađenost predstavlja uslov za harmoničan razvoj psimotorike. Neusklađenost u najranijim fazama je osnov za poremećaj razvoja psihomotorike.


  Šta postižemo reedukacijom psihomotorike:

Metodom reedukacije – integriše se odosno reintegriše funkcionalna celovitost psihomotorike deteta. Kroz pokret se pobuđuju i obnavljaju, učvršćuju i dograđuju senzomotorna iskustva. Značajnu ulogu u ovom tretmanu će imati upravo odnos i doživljaj između deteta i terapeuta. Odnos deteta prema terapeutu znači odnos prema svetu i sebi u tom svetu.

Kroz tretman svaki pokret tokom izvođenja vežbi reedukacije psihomotorike kao i svaki osećaj koji ga prati se verbalno iskazuju. To je proces osvešćivanja šeme tela, pokreta, spoljne sredine, osećaja, doživljaja sebe. Reedukacija psihomotorike se primenjuje i najdelotvornija je kod dece usporenog ili disharmoničnog razvoja, dece kod kojih kasni razvoj govora, kod dece koja pokazuju emocionalne smetnje ili probleme u ponašanju.


  Razlike između relaksacije i reedukacije psihomotorike:

Relaksacija je metod takođe učvršćivanja telesne celovitosti. Ali relaksacija predstavlja doživljaj i mogućnost pokreta koji se projektuju kroz razvoj mentalne predstave a bez tonične napetosti. Relaksacija je metod koji se više primenjuje kod simptoma tika, grafospazma.

Reedukacija je metod gde se kroz sam pokret učvršćuje slika mentalna doživljaja tela,tela u prostoru i kroz sam pokret se razrešava neusklađenost tonične napetosti i aktivnosti koja treba da pomogne u razrešenju potreba, odosno celovitog doživljaja sebe.


Uverite se i sami


Pre
Posle

Senzorna integracija


  Senzorna integracija omogućava detetu da planira i organizuje pokrete i aktivnosti u okruženju primereno aktuelnoj stimulaciji i situaciji.

Putem čula primamo informacije, iskustva o spoljašnjoj sredini. Na primljene i obrađene draži reagujemo ponašanjem. Senzorna disfunkcija je nemogućnost obrade informacija i nemogućnost adekvatnog reagovanja na draži iz neposredne okoline. Zbog svega navedenog imamo ponašanje neprimereno situaciji.


  Aba materijali


  Tretmani se realizuju uz podršku Aba materijala. Materijal je komplet fotografija za širenje rečnika u okviru klasa predmeta, bića i ustanova iz svakodnevnog okruženja i vežbanja upotrebe gramatičkih nastavaka za rod i broj i adekvatne upotrebe prideva i imenica.

Koristi se za učenje: glagola (svakodnevnih životnih aktivnosti), predloga ( upotreba reči koje označavaju položaj predmeta u prostoru), količine i pojma broja pomoću adekvatno kreiranog materijala, usvajanje složene rečenice preko slikovnog materijala koji prezentuje uzročno-posledične odnose, povezivanje predmeta na osnovu asocijacija i zaključivanja. Situacije koje su predstavljene slikom iz svakodnevnog okruženja konkretizuju verbalnu informaciju i čine da usvajanje znanja bude lakši proces.