Рани знаци поремећаја аутистичког спектра

Postavljeno: 2016-04-24 14:27:59


Постоје чврсти докази који су добијени из ретроспективних и проспективних истраживања да се знаци поремећаја аутистичког спектра могу уочити током прве две године живота (Zwaigenbaum et al., 2013). Ретроспективна истраживања се заснивају на присећању родитеља деце са поремећајем аутистичког спектра о раним атипичним обрасцима понашања. У проспективним студијама, испитаници код којих је утврђен ризик се прате током извесног периода како би се видело да ли ће развити клиничку слику поремећаја аутистичког спектра. До података о раним знацима поремећаја аутистичког спектра истраживачи долазе и путем анализе видео-снимака које су родитељи снимали у периоду раног детињства.

Анализом великог броја ретроспективних и проспективних истраживања која су се бавила проучавањем раних знакова поремећаја аутистичког спектра, Цвајгенбаумова и сар. (Zwaigenbaum et al., 2013) закључују да су међу најреплициранијим раним знацима поремећаја аутистичког спектра одсуство усмерености ка социјалним стимулусима (људима и социјалним догађајима), дефицит заједничке пажње (не користи кажипрст како би указало другима на предмет/догађај од свог интересовања; не прати погледом показани предмет; не доноси предмете другима у циљу показивања), неодазивање на име, репетитивни покретителом, репетитивна и атипична употреба предмета, као и необични обрасци регулације емоција (доминација негативних емоција). Према овим ауторима, у другој години живота је могуће на основу ових знакова јасно разликовати децу са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе.

Одсуство игара претварања („кобајаги“ игре), затим протодекларативног показивања (не показује кажипрстом другим особама на предмет/догађај од свог интересовања) и усмеравања погледа ка показаном предмету у 18-ом месецу живота, могу бити рани индикатори поремећаја аутистичког спектра (Baron-Cohen et al., 2000). На основу података из ретроспективних студија и истраживања заснованих на анализи видео-снимака Чaварска и Волкмар (Chawarska & Volkmar, 2005) дају детаљан приказ атипичних облика понашања у областима социјалних интеракција, комуникације и стереотипног понашања, на основу којих се у првој, другој и трећој години могу разликовати деца са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе (видети табелу).

 

Социјалне интеракције

Комуникација

Стереотипни и репетитивни обрасци понашања

Прва година

  • Потешкоће да предвиди узимање у руке
  • Ретко гледа удруге људе
  • Слабо интересовање за интерактивне игре
  • Ретко испољавање емоција према члановима породице
  • Склоност ка осамљивању
  • Неодазивање на име
  • Ретко гледа у предмет који држи друга особа
  • Аверзија према социјалном додиру
  • Ексцесивно стављање предмета у уста

Друга и трећа година

  • Абнормалан контакт погледом
  • Потешкоће социјалног референцирања
  • Снижено интересовање за другу децу
  • Ретка појава социјалног осмеха
  • Ретко гледање других особа
  • Изостанак фацијалне експресије
  • Ретко дељење емоција и задовољства са другима
  • Мањак интересовања за интерактивне игре
  • Ограничена функционална игра
  • Потешкоће са моторном имитацијом
  • Слаба вербална и невербална комуникација
  • Потешкоће у дељењу интересовања са другим особама (нпр. путем показивања кажипрстом, показивања и давања предмета)
  • Ретко одазивање на име
  • Потешкоће са адекватном реакцијом на комуникативне гестове (нпр. на показивање кажипрстом, показивање и давање предмета)
  • Користи друге особе као средства
  • Необична вокализација
  • Необични покрети шакама и прстима
  • Неодговарајућа употреба предмета
  • Репетитивна интересовања/игра
  • Необична сензорна понашања (хипо или хиперсензитивност на звукове, текстуре, укусе, визуелне стимулусе)
   

У једном домаћем ретроспективном истраживању, утврђено је да би специфични знаци поремећаја аутистичког спектра у првој години живота могли бити аверзија на додир, неодазивање на име, заинтересованост за одређене сензације и измењен контакт погледом. У другој години живота, знаци који би могли бити рани индикатори аутизма су слабо развијен говор, одсуство или мањак социјалних интеракција, ритуали, стереотипна понашања и интересовања, одсуство имитације и употребе гестова у комуникацији (Милачић-Видојевић, 2007).

Литература:
  1. Baron-Cohen, S., Wheelwright, S., Cox, A., Baird, G., Charman, T., Swettenham, J., ... & Doehring, P. (2000). Early identification of autism by the Checklist for Autism in Toddlers (CHAT). Journal of the royal society of medicine, 93(10), 521-525.

2. Chawarska, K.,& Volkmar, F.(2005). Autism in infancy and early childhood. In F. R. Volkmar, R. Paul, A. Klin, & D. Cohen (Eds.) Handbook of autism and pervasive developmental disorders, volume 1: diagnosis, development, neurobiology, and behavior (pp. 223-246). John Wiley & Sons, Inc.: Hoboken, New Jersey.

3. Eikeseth, S. (2011). Intensive early intervention. In J. L. Matson, & P. Sturmey (Eds.) International handbook of autism and pervasive developmental disorders (pp. 321-338). Springer.

4. Milačić-Vidojević, I. (2007). Кako roditelji autistične dece prepoznaju rane promene u ponašanju? Psihijatrija danas, 39 (2), 155-167.

5. Zwaigenbaum, L., Bryson, S., & Garon, N. (2013). Early identification of autism spectrum disorders. Behavioural Brain Research, 251, 133-146.

Данијел Марковић мастер дефектолог-олигофренолог „Лого-центар за развој и игру

  Nazad na novosti


Komentari


Ostavite komentar:


@




Postavi »

Popunite formu iznad ispravnim podacima i kliknite na "Postavi"